УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ И ПРЕДАЈУ РАДОВА ЗА ЗБОРНИК РАДОВА
КОНФЕРЕНЦИЈЕ SMARTART(2019)
[Упутство за ауторе у PDF формату]
Компоненте рада: име аутора, назив установе аутора (афилијација), наслов, сажетак (апстракт), кључне речи, основни текст, изворе и литературу, разрешење скраћеница, резиме, листу илустрација (легенде) и графичке прилоге (илустрације).
Име/на аутора
Пуно име(на) и презиме(на), укључујући средње слово и годину рођења
(на пример: Јован Д. ЈОВАНОВИЋ (1960) / величина фонта 12, bold).
Назив установе аутора (афилијација)
Пун (званични) назив и седиште установе у којој је аутор запослен или назив установе у којој je обавиo истраживање чије резултате објављујe.
Сложени називи установа наводе се у целини, пример: Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности, Београд (величина фонта 12, italic).
Име аутора и назив установе наводе се у горњем левом углу.
Уколико аутор/и својим радом нису везани за институцију или организацију, уместо афилијације навести место боравка (пример: Беорад / величина фонта 12, normal).
Наслов рада
Главни наслов писати великим словима (пример: ХХХХХХХХХХХХХХХ / фонт 12, normal capitala, bold), а за поднаслове користити велико слово на почетку и према правописним правилима (Ххххххххххх х хххххххххх / величина фонта 12, normal, bold).
Сажетак (апстракт)
Сажетак (апстракт) је кратак информативан приказ садржаја рада, на језику основног текста, у обиму до 250 речи (величина фонта 10, normal). Садржи податке о циљу истраживања, примењеној методологији, резултатима истраживања и закључцима.
Кључне речи
Кључне речи су термини или фразе које упућују на садржај рада и омогућавају лако индексирање и претраживање. Максималан број кључних речи је 6 (величина фонта 10, normal).
Основни текст
Основни текст не би требало да прелази обим од 16 страница А4 формата (1.800 карактера по страници). Текст се предаје у doc. или docx. формату Мicrosoft Office Word програмског пакета 97 или новијег.
Фонт Times New Roman, величина 12, проред 1,5, маргине 3. Величина за напомене 10.
Илустрације се предају као посебни фајлови. У основном тексту одредницом: ххх (сл. 5), указује се на графички прилог.
Стране речи назначити italic типом слова.
Језик рада
Основни текст са апстрактом предаје се на енглеском или српском језику (у ћириличној верзији писма са подршком Serbian-Cyrilic). Уколико је текст писан на српском језику, аутор је у обавези да преда резиме на енглеском језику.
Цитати дужи од једне реченице издвајају се у посебан пасус, куцају ћириличном тастатуром, величина фонта 11, normal, проред 1 са напред наведеним знацима навода. Уколико је реч о преводу са страног језика, цитат на изворном језику може се навести у напомени заједно са библиографском јединицом/извором из којег је преузет.
Резиме
Садржи: име, средње слово и презиме аутора (normal capitala, величина фонта 12), наслов рада ХХХХ (normal capitala, величина фонта 12, bold), поднаслов SUMMARY (normal capitala, величина фонта 12), текст резимеа обима до 1 стране и кључне речи (максимално 6, normal, величина слова 10).
Листа графичких прилога (Списак илустрација/Легенде)
Листа графичких прилога, тј. легенде уз илустрације предају се на српском и енглеском језику као посебан део рада, у посебном фолдеру.
Садржи:
а) каталошке податке за свако репродуковано уметничко дело: аутор, назив дела, година/век настанка, техника, димензије, власништво/место (где се дело налази: црква, галерија, музеј, приватна збирка итд.), или
б) податке о пореклу илустрација: извор или литература из које су преузете, наведене (у загради), на начин на који се цитирају у напоменама (са назнаком броја стране на којој се илустрација налази).
Редослед навођења легенди уз илустрације (њихов редни број) у оквиру листе треба да одговара нумеричкој ознаци графичког прилога (01; 02; 03 итд.), као и редоследу њиховог навођења у тексту (сл. 1; сл. 2; сл. 3 итд.).
Примери:
Франческо Гварди (Francesco Guardi), Трг светог Марка у Венецији, око 1775, уље на платну, 74,5 x 98,5 cm, инв. бр. 034_138, Народни музеј у Београду (фото: Вељко Илић).
Косара Бокшан, Аутопортрет, 1951, уље на платну, 45 x 33 cm, прив. власништво (Ј. Денегри, Косара Бокшан: 50 година стваралаштва, Београд, 2001, 25, сл. 1)
Зграда Народног музеја на Тргу Републике пре адаптације 1966, Документација НМ (DNM-I/K-2b, kov. 10, foto br. 5).
Графички прилози (репродукције дела/илустрације, фотографије, табле, скице, графикони и сл.)
Графички прилози (максимално 8) предају се као посебан део рада, у посебном фолдеру.
Графичке прилоге треба предати у tiff формату у резолуцији 300–600dpi.
Дигиталне фотографије предавати у tiff, jpg или raw формату у минималној резолуцији од 4Mpx. Нумеричка ознака сваког појединачног графичког прилога (01; 02; 03 итд.) треба да одговара редоследу и садржају легенде у Листи графичких прилога (списку илустрација), као и редоследу навођења у тексту (сл. 1; сл. 2; сл. 3 итд.).
ПРЕДАЈА РАДОВА
Аутори су у обавези да комплетне радове, посредством Wetransfera, доставе на адресу submission@smartart-conference.rs у следећој форми:
1.Word фајл са именом аутора, афилијацијом, насловом рада, апстрактом, основним текстом, литературом и изворима, разрешењем скраћеница и преводом резимеа и кључних речи, означен латиничним писмом, тако да упућује на тему, име аутора и садржај фајла (нпр: III JJovanovic TextLiteratRezime), а у складу са ознакама тема Конференције SmartArt:
I Историја и теорија примењених уметности
II Заштита културног наслеђа
III Примењене уметности и дигиталне технологије
IV Примењена геометрија у визуелним уметностима
V Нови материјали и технологије у примењеним уметностима
VI Терминолошки изазови у примењеним уметностима
VII Едукативни аспекти у примењеним уметностима
VIII други концепти и перспективе у колаборативној пракси примењених уметности и науке
Word фајл са Листом графичких прилога и релевантним пратећим подацима (означити латиничним писмом, тако да упућује на тему, име аутора и садржај фајла (нпр: III JJovanovic ListaIlustrac);
Фолдер са графичким прилозима (означити латиничним писмом, тако да упућује на аутора и садржај фолдера, нпр: III JJovanovic Ilustracije).
ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА И НАВОЂЕЊА
Литература и извори цитирају се и наводе на језику и писму којим су написани.
У тексту, одговарајућа напомена (коментар, библиографска референца или извор) пише се у дну странице.
У напоменама, употребљавају се опште скраћенице на српском језику наведене, у складу са писмом на којем су објављене:
в./v. (види), уп./up. (упореди); исто/isto; нав. дело/nav. delo (наведено дело); исти/иста/isti/ista; ур./ur. (уредник), прир./prir. (приређивач), прев./prev. (преводилац), Анон./Anon. (Аноним).
После броја стране (испред којег се не користи скраћеница стр./рр.), наводе се следеће скраћенице: нап./nap. (напомена), кат. бр./kat. br. (број каталошке јединице); сл./sl. (слика), Т./T. (табла).
Уколико је основни текст писан на енглеском језику, користити латинске скраћенице:
в. – v.; уп. – cf.; исто – ibid.; нав. дело – op. cit.; исти/иста – idem/eadem; и др. – et al.; ур./прир. – ed. (eds); прев. – trans.; Анон. – Anon.; нап. – not.; кат. бр. – cat. n.; сл. – sq.; нпр. – e.g.; тј. – i.e; итд. – etc.
За овај тип скраћеница није потребно писати разрешења у листи Скраћенице.
Приликом првог навођења у тексту, коментару у напомени или легенди уз илустрацију на српском језику, страна имена неопходно је навести у ћириличној транскрипцији, а затим у оригиналној ортографији у загради, на пример: … Мишел Тапије (Michel Tapié) …
I КЊИГЕ (монографије, укључујући и каталоге изложби, енциклопедије и сл.)
1. Aуторизованe књигe
а. један аутор
у напомени:
Иницијал имена. Презиме, Наслов књиге, Место издања, година издања, број странице/а (напомене, каталошке јединице, слике, табле).
Пример:
Л. Трифуновић, Петар Убавкић, Београд, 1973, 20.
37. Gale, Dada & Surrealism, London, 1997, 37.
у Литератури:
Презиме, Име. Наслов књиге, Издавач, Место издања, година издања.
Пример:
Трифуновић, Лазар. Петар Убавкић, Институт за историју уметности Филозофског факултета, Београд, 1973.
Gale, Matthew. Dada & Surrealism, Phaidon, London, 1997.
б. два или три аутора
Између имена првог и другог или другог и трећег аутора у библиографској јединици на српском језику треба да стоји везник и/i (у складу са писмом на којем је књига објављена). За књиге на страном језику, између имена првог и другог аутора користи се латински везник et.
Пример:
Напомена
Đ. K. Argan i A. Bonito Oliva, Moderna umetnost 1770–1970–2000, knj. 1, Beograd, 2004, 12.
Р. ДʼАмико, Т. Бошњак и Д. Прерадовић, Италијанско сликарство од 14. до 18. века из Народног музеја у Београду, Београд, 2004, 130, кат. бр. 80.
Литература
Argan, Đulio Karlo i Bonito Oliva, Akile. Moderna umetnost 1770–1970–2000, knj. 1, Clio, Beograd, 2004.
ДʼАмико, Роза, Бошњак, Татјана и Прерадовић, Дубравка. Италијанско сликарство од 14. до 18. века из Народног музеја у Београду, Каталог Збирке стране уметности 1, Народни музеј, Београд, 2004.
в. четири и више аутора
За књиге на српском језику које имају четири и више аутора, у напоменама и Литератури наводи се само име првог аутора са наставком и др./i dr. (у складу са писмом на којем је књига објављена). За књиге на страним језицима у наставку првог имена користи се скраћеница et al.
Скраћенице итд., односно etc. користе се у случајевима када има више од три суиздавача или места издања, односно после навођења првог издавача или места издања.
Пример:
Напомена
262. E. Laumann et al., The Social Organization of Sexuality: Sexual Practices in the United States, Chicago, 1994, 262.
Литература
Laumann, Edward O. et al. The Social Organization of Sexuality: Sexual Practices in the United States, University of Chicago Press, Chicago, 1994.
2. Књиге објављене у електронском облику
Цитирају се и наводе на исти начин као штампане књиге, али се на крају додаје пуна веб адреса са http://… , а у Литератури и напомена о датуму када је приступљено, у угластој загради.
Пример:
Напомена:
В. Катић, Баташево: насеље из старијег неолита, Београд, 2010, 32. http://www.mgb.org.rs/MuzejgradaBeogradaDobrodoslimgborgrs/Pocetna/Izlozbe/Bata%C5%A1evonaseljeizstarijegneolita/tabid/314/language/sr-Cyrl-CS/Default.aspx
Литература:
Катић, Велибор. Баташево: насеље из старијег неолита, Музеј града Београда, Београд, 2010.
http://www.mgb.org.rs/MuzejgradaBeogradaDobrodoslimgborgrs/Pocetna/Izlozbe/Bata%C5%A1evonaseljeizstarijegneolita/tabid/314/language/sr-Cyrl-CS/Default.aspx. [приступљено 12. 12. 2012]
3. Књигe са придодатим именом уредника, приређивача или преводиоца (навести непосредно после наслова књиге).
Пример
Напомена
20. Trifunović, Studije, ogledi, kritike 3, prir. D. Bulatović, Beograd, 1990, 18–20.
Литература
Lazar, Trifunović. Studije, ogledi, kritike 3, prir. D. Bulatović, Muzej savremene umetnosti, Filozofski fakultet i Narodni muzej, Beograd, 1990.
4. Преведене књиге
Пример:
Напоменa
33. Mena, Analitička linija moderne umetnosti, prev. M. Marjanović, Beograd, 2001, 33.
Џ. Г. Бајрон, Чајлд Харолд, прев. Н. Тучев, Београд, 2005, 23.
Литература
Mena, Filiberto. Analitička linija moderne umetnosti, prev. M. Marjanović, Clio, Beograd, 2001.
Бајрон, Џорџ Гордон. Чајлд Харолд, прев. Н. Тучев, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
5. Књиге цитиране и наведене према имену уредника, приређивача или преводиоца
Пример:
Напомена
269. Šuvaković i A. Erjavec (ur.), Figure u pokretu: savremena zapadna estetika, filozofija i teorija umetnosti, Beograd, 2009, 255–269.
Литература
Šuvaković, Miško i Erjavec, Aleš (ur.). Figure u pokretu: savremena zapadna estetika, filozofija i teorija umetnosti, Atoča, Beograd, 2009, 255–269.
6. Књиге без назначеног аутора цитирају се и наводе према наслову.
Пример:
Напомена
Sociološki leksikon, Beograd, 1982, 18, 220.
Литература
Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
Стари словенски наслови транскрибују се у ћирилицу према данашњем правопису
Пример
У оригиналу: Итïка иɛрополïтïка, Въ Вïеnnѣ, 1774.
Напомена
Итика иерополитика, Виенна, 1774, 92.
Литература
Итика иерополитика, Виенна, 1774.
Књиге и радови писани грчким алфабетом, цитирају се и наводе у изворном облику у напомени, а у Литератури са латиничном транслитерацијом у угластој загради (применити: Translation Chart of the Library of Confress).
Пример:
Напомена
(Књига): Χ. Κωνσταντινίδη, Ο Μελισμός, Θεσσαλονίκη, 2008.
(Рад): Ν. Β. Δρανδάκης, “Τὸ Παλιομονάστηρο τοῦ Βρονταμᾶˮ, Ἀρχαιολογικόν Δελτίον 43, 1988, 188–189, πίν. 84 α–β.
Литература
(Књига): Κωνσταντινίδη, Χαρά. Ο Μελισμός, Κέντρο βυζαντινών ερευνών, Θεσσαλονίκη, 2008 [Konstantinīdi, Charā. O Melismōs, Kēntro vizantinōn erevnōn, Thessalonīki, 2008].
(Рад): Δρανδάκης, Νικολάου Β. “Τὸ Παλιομονάστηρο τοῦ Βρονταμᾶˮ, Ἀρχαιολογικόν Δελτίον 43, 1988, 185–195 [Drandākis, Nikolāu B. “Tō Paliomonāstiro toū Vrondamāˮ, Archeologikōn Deltīon 43, 1988, 185–195].
7. Поглавља, одељци или радови у књизи, каталогу, енциклопедији, зборнику радова и сл, наводе се под знацима навода, уз употребу прилога у:/u:/in:
(у складу са писмом и језиком на којем је библиографска јединица објављена).
Пример:
Напомена
Л. Мереник, „Иконе модерног доба“, у: Београд шездесетих година ХХ века, ур. Б. Ковачевић, Београд, 2003, 144.
37. Burstow, “Western European Modernism in the Service of American Cold-War Liberalism. Unveiling a ʻMonument to Democracyʼˮ, in: Art & Ideology. The Nineteen-fifties in a Divided Europe, ed. Lj. Kolesnik, Zagreb, 2004, 37.
Литература
Мереник, Лидија. „Иконе модерног доба“, у: Београд шездесетих година ХХ века, ур. Б. Ковачевић, Музеј града Београда, Београд, 2003, 140–159.
Burstow, Robert. “Western European Modernism in the Service of American Cold-War Liberalism. Unveiling a ʻMonument to Democracyʼˮ, in: Art & Ideology. The Nineteen-fifties in a Divided Europe, ed. Lj. Kolesnik, Art History Association of Croatia, Zagreb, 2004, 37–55.
8. Уводи, предговори и поговори у књигама
Пример:
Напомена
З. Павловић, Белешка о Лазару Трифуновићу, у: Л. Трифуновић, Сликарство Миће Поповића, Београд, 1983, 8.
8. Stangos, Preface, in: Concepts of Modern Art, London, 1988, 7–8.
Литература
Павловић, Зоран. Белешка о Лазару Трифуновићу, у: Трифуновић, Лазар. Сликарство Миће Поповића, САНУ, Београд, 1983, 5–8.
Stangos, Nikos. Preface, in: Concepts of Modern Art, Thames and Hudson Ltd, London, 1988, 7–8.
II РЕФЕРАТИ И РАДОВИ СА НАУЧНИХ СКУПОВА И КОНГРЕСА
Цитирају се и наводе према следећим образцима:
у напомени
Иницијал имена, Презиме, „Наслов реферата/рада“, у: Назив научног скупа/конгреса са местом и датумом одржавања, ур. Иницијал имена. Презиме, Место издања, година, број стране/а.
Пример:
П. Петровић, „Римљани на Тимоку“, у: Археологија источне Србије: Научни скуп, Београд и Доњи Милановац, децембар 1995, ур. М. Лазић, Београд, 1997, 115.
36. Kruljac, “Belgrade Art Informel at the Crossroads of Modernism and Postmodernismˮ, in: Пресичане на границите в изкуствата: отвъд модерното и постмодерното/Crossing Borders in Arts: Beyond Modern & Postmodern, eds. K. Nikolova et al., Sofia, 2018, 23–36.
у Литератури
Иницијал имена, Презиме. „Наслов реферата/рада“, у: Назив научног скупа/конгреса са местом и датумом одржавања, ур. Иницијал имена. Презиме, Издавач, Место издања, година, број страна.
Пример:
Петровић, Петар. „Римљани на Тимоку“, у: Археологија источне Србије Археологија источне Србије: Научни скуп, Београд и Доњи Милановац, децембар 1995, ур. М. Лазић, Центар за археолошка истраживања 18, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд, 1997, 115–131.
Kruljac, Vesna. “Belgrade Art Informel at the Crossroads of Modernism and Postmodernismˮ, in: Пресичане на границите в изкуствата: отвъд модерното и постмодерното/Crossing Borders in Arts: Beyond Modern & Postmodern, eds. K. Nikolova et al., Institute of Art Studies, Sofia, 2018, 23–36.
III ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ И МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ
У напоменама цитирати по истом принципу као и књиге, али са назнаком о врсти рада (после наслова, у загради), месту и години када је одбрањен, а у Литератури са назнаком факултета и универзитета, као и године када је дисертација или теза одбрањена (уместо места издања и издавача).
Пример:
Напомена
А. Црнобрња, Lux perpetua: светлост и светиљке у култовима на простору Горње Мезије (магистарска теза), Београд, 2008, 10, 25.
Литература
Црнобрња, Адам. Lux perpetua: светлост и светиљке у култовима на простору Горње Мезије (магистарска теза), Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2008.
IV ПЕРИОДИКА
а. Штампани часописи
у напомени
Иницијал имена. Презиме, „Наслов рада“, Назив часописа и број, година/е, број стране.
Пример:
М. Костић, „Целивајућа икона Јована Поповића из Народног музеја“, Зборник Народног музеја 19/2 (Београд), 2010, 280–282.
Lj. Kolešnik. “A Decade of Freedom, Hope and Lost Illusions: Yugoslav Society in the 1960’s as a Framework for New Tendenciesˮ, Radovi Instituta za povijest umjetnosti 34 (Zagreb), 2010, 211–224.
у Литератури
Презиме, Име. „Наслов рада“, Назив часописа и број, година/е, број страна.
Пример:
Костић, Мирослава. „Целивајућа икона Јована Поповића из Народног музеја“, Зборник Народног музеја 19/2 (Београд), 2010, 279–310.
Kolešnik, Ljiljana. “A Decade of Freedom, Hope and Lost Illusions: Yugoslav Society in the 1960’s as a Framework for New Tendenciesˮ, Radovi Instituta za povijest umjetnosti 34 (Zagreb), 2010, 211–224.
*Бројеве часописа увек писати арапским цифрама.
*За часописе који нису општепознати или часописе чији су називи слични или исти, иза назива и броја часописа у загради навести и место издања.
б. Електронски часописи
Чланци преузети из електронских часописа наводе се на исти начин као и они из штампаних часописа, али се на крају додаје пуна веб адреса са http://… , а у Литератури и напомена о датуму када је приступљено, у угластој загради.
V ПОПУЛАРНИ МАГАЗИНИ, ЧАСОПИСИ, КАЛЕНДАРИ И НОВИНСКИ ЧЛАНЦИ
у напомени
Иницијал имена. Презиме, „Наслов чланка“, Назив магазина/листа, датум (арапским цифрама).
у Литератури
Презиме, Име. „Наслов чланка“, Назив магазина/листа, датум (арапским цифрама).
а. ауторизовани новински чланци
Пример:
напомена
М. Кашанин, „Музеј савремене уметности“, Политика, 23. 7. 1929.
9. Jeremić, „Slikarstvo i filozofija“, Danas, 9. 5. 1962.
Литература
Кашанин, Милан. „Музеј савремене уметности“, Политика, 23. 7. 1929.
Jeremić, Dragan. „Slikarstvo i filozofija“, Danas, 9. 5. 1962.
б. неауторизовани новински чланци
*За листове који нису општепознати и листове истог или сличног назива, а различитог места издања, иза назива навести и место издања у загради (као у доле наведеном примеру).
Пример
напомена
Анон., „Вечерас се отвара Народни музеј у Београду“, Борба (Београд), 6. 7. 1966.
Литература
Аноним. „Вечерас се отвара Народни музеј у Београду“, Борба (Београд), 6. 7. 1966.
в. популарни годишњаци (илустровани календари)
у напомени
Иницијал имена. Презиме, „Наслов текста“, Назив годишњака/илустрованог календара и број, Место издања, година, број стране/а.
у Литератури
Презиме, Име. „Наслов текста“, Назив годишњака/илустрованог календара и број, Издавач, Место издања, година, број стране/а.
Уколико напомена упућује искључиво на илустрацију из илустрованог календара, писати је према доле наведеним примерима, са назнаком броја странице на којој се налази илустрација:
Пример:
напомена
Орао 2, Нови Сад, 1877, 60.
Литература
Орао: велики илустровани календар 2, изд. С. В. Поповић, Нови Сад, 1877, 60.
VI ИЗВОРИ
а. Објављени извори
у напомени
Иницијал имена. Презиме, Наслов књиге, ур./прир./прев. Ииницијал имена. Презиме, Место издања, година, број стране/а. Број реда/ова или стиха.
у Литератури
Презиме, Име. Наслов књиге, ур./прир./прев. Иницијал имена. Презиме, Издавач, Место издања, година.
Пример навођења извора према наслову
напомена
Есфигменска повеља деспота Ђурђа, прир. П. Ивић, В. Ј. Ђурић и С. Ћирковић, Београд и Смедерево, 1989, 22.
Литература
Есфигменска повеља деспота Ђурђа, прир. П. Ивић, В. Ј. Ђурић и С. Ћирковић, Југословенска ревија и Завод за заштиту споменика културе у Смедереву, Београд и Смедерево, 1989.
б. Необјављени извори
Цитирати и наводити према принципу „од општег ка посебном“, на начин на који су систематизовани у институцији или фонду у којем се чувају.
У напоменама, цитирати у скраћеном облику, а у листи Извора наводити према обрасцу:
Назив архива, назив фонда (број/сигнатура), број кутије и/или фасцикле, сигнатура/број документа, Назив или садржај документа, датум или година.
Примери навођења документа из архива и документационих фондова:
напомена
АЈ, KK Vl. FNRJ (180), F-7, l. 12, akt bez br. i dat.
АЈ, CK SKJ (XIII–57/12), Informacija o životu i radu jugoslovenskih studenata u Francuskoj, decembar 1959, akt bez br.
Извори
Архив Југославије
– Komitet za kinematografiju Vlade FNRJ (180), F-7, l. 12 Petogodišnji plan investicija za potrebe kinematografije u FNRJ, akt bez broja i datuma.
– Centralni Komitet Saveza komunista Jugoslavije (XIII–57/12), Informacija o životu i radu jugoslovenskih studenata u Francuskoj, decembar 1959, akt bez broja.
напомена
АСЦГ, СИВ, 130-783-1259.
Извори
Архив Југославије
– Савезно извршно веће, 130-783-1259.
Напомена
Приватна документација Н. Јеремића у Паризу, Допис: Ministére de lʼEducation Nationale-Beaux-Arts, Paris, le 4/5/39, акт без бр.
Извори
Приватна документација Николе Јеремића у Паризу:
– Допис: Ministére de lʼEducation Nationale-Beaux-Arts, Paris, le 4/5/39, акт без броја.
в. рукописи
Пример:
напомена
АСАНУ, сигн. 8552/264/5, 1780-1783.
Извори
Архив САНУ
– Јован Николић, Песмарица, Темишвар, сигнатура 8552/264/5, 1780-1783.
ЛИТЕРАТУРА
На крају основног текста, прилаже се списак библиографских јединица цитираних у напоменама, на језику и писму на којима су објављене, према азбучном реду презимена аутора (без обзира на језик и писмо на којем су објављене). Различита дела истог аутора наводити према хронологији публиковања. Различита дела истог аутора објављена исте године наводе се према азбучном реду наслова (у оквиру исте године). Према азбучном реду наслова наводе се и неауторизована дела (без назначеног аутора). За текст писан на енглеском језику следити абецедни ред навођења библиографских јединица у Литератури.
ИЗВОРИ
После списка литературе, у оквиру посебног одељка Извори, наводи се листа коришћених докумената и друге грађе из архива, приватних и јавних документационих фондова. Примарно, класификују се према пореклу, по азбучном реду назива установе или фонда, а наводе на писму и језику којим су писана, према хронолошком реду. Различита докумената са истим датумом или годином наводе се према азбучном реду назива или садржаја сваког појединачног документа (у оквиру истог датума или године). За текст писан на енглеском језику следити абецедни ред.
СКРАЋЕНИЦЕ
После списка извора, у оквиру посебног одељка Скраћенице, навести разрешење скраћеница коришћених у основном тексту, напоменама, списку литературе и извора, према азбучном реду. За текст писан на енглеском језику примарно следити абецедни ред.
Пример
АИКА (AICA) – Међународно удружење ликовних критичара (International Association of Art Critics)